Rekreacija

Mogućnosti za korišćenje slobonog vremena.
Pešačke, biciklističke i ture za jahanje.
Kupanje, plivanje: Kupalište Eržebet Morahalom, Tel.: 62/281-039, Recepcija: 62/580-042 (u vezi lečenja)
Vožnja kočijom: potreban prethodni dogovor.
Informacija: TOURINFORM, Tel.: 62/280-294

Mogućnosti za sport

Tereni za odbojku: na dvorištu gradskog kupališta.
Igralište za fudbal: ulice Szövetkezeti i Kölcsey, Morahalom.
Sauna i teretana: Kupalište Eržebet Morahalom, Tel.: 62/281-039

Mogućnosti za jahanje

Salaš Familija Saćmaz, I. körzet 51., Tel.: 30/9380-989
Salaš Poni, Ruža salaš 654., Tel.: 30/2898-668

Razgledanje grada u Segedinu (20 km)
Nacionalni istorijski park Opustaser (40 km)
Okusivanje vina, raspitati se u TOURINFORMU
Madárkert (bašta ptica), Zakanjsek, za više informacija posetite njihovu posebnu web stranicu.

ZNAMENITOSTI

Jezero Madaras, teritorija nacionalnog parka

Jezero Madaras je prirodno jezero, nalazi se udaljeno 4 km od centra Morahalma na približno 75 hektara teritorije. Trenutno je koriste kao prirodno zaštićen ribnjak. Peskoviti deo imeđurečja Dunava i Tise nekadašnji lanac jezera, sačuvala je nekadašnje prirodne elemente sa svojim raznovrsnim biljem i životinjama. Promenjivi vodostaj je omogućio da se okolne biljke rašire i obezbede povoljne uslove za ptice da se tu gnezde. U okolini se mogu videti razne vodene ptice: više vrsta čaplji, roda, gulipana itd.

Rimsko katolička crkva

Drugom polovinom 1800 godine od Segedina prema Baji preko 40 kilometara nalazili su se naizmenično samo salaši, livade i trščari. Voda se postepeno sakupljala i odlivala prema jugu u Vojvodinu. Peskovita zemlja nije bila dobra za obrađivanje ali za pašnjake izvrsna, naročito za vreme kišnih leta. 20 km od grada se nalazi manja izvišica pored puta. Zvali su je Kenjervaro (onaj koji očekuje hleb). Ovakvo ime je dobio zbog toga što su se ovčari u podne uvek popeli na nju da se odmore. Odavde su već izdaleka videli da li im stiže ručak, koji je donosila žena. Prema sećanjima naroda jedan ovčar je jednom tu zabio svoj prut i rekao: Videćete, tu će još jednom sagraditi crkvu! 10-05-1892 ovo se i ostvarilo. Na insistiranje Tisa Lajoša sagradili su kapelu i na velikoj narodnoj proslavi su je posvećili. Izgradnja je bila bitna i zbog toga što je vladar 1891. Veliki deo teritorija oko Segedina podelio na manje oblasti radi lakšeg vladanja. Odredio je da u tim područjima izgrade kapele da bi se vernici imali gde okupljati. Duševne potre su zadovoljavali svešteni iz crkve Havašboldogasonj koja se nalazi na trgu Maćaš u Segedinu. Pored toga namenjena je kao spomen kapela na sećanje velike poplave koja je zadesila Segedin 1879 godine. Od kralja Svetog Stevana ova kapela je bila prva zgrada u službi vere u ovom gradiću. Kaluđeri su prvo dolazili da drže misu samo nedoljom i praznicima ali se ovo ispostavilo nedovoljnim. Biskup je imenovao Hoschek Vince sveštenika da obavlja svoju dužnost u tom gradu. Obezbeđen mu je i stan. Svoje mesto je zauzeo 10. avgusta 1894 godine. Tada je započeto uvođenje u matičnu knjigu rođenih, a nakon dve godine je određeno mesto za groblje, da ne bi morali građani zbog svega ići u Segedin. Pošto je bilo sve više vernika, kapela je postala mala za okrug, od tada su 4 sveštenika obilazila okolne salaše I izvršavala svoju dužnost u gradiću (Morahalom). 13. aprila 1899 godine Nađpal Kilit pop je preuzeo ovo mesto I za ovo vreme je gradić postala posebna parohija.

Čipak semljek - slatinasto-vodenasto tlo u okolini

Još i na kraju prethodnog stoleća su postojali vlažni delovi na južnom delu međurečja Dunava i Tise. Ovom području veliki prirodni značaj daju velike populacije močvarske gladiole, i u svetskim razmenama. Ova teritorija je zauzimala značajno mesto u stočarstvu okolnih salaša. Tu se za vreme suvljih perioda moglo napasati. Nakon kanalizacije ostale površine izolovano čuvaju ovde nastanjene zaštićene biljke. Od 251 biljne vrste 19 su zaštićene, a 3 strogo zaštićene. Glavnu vrednost životinskom svetu daje to, da se u obližnim jezerima naseljene ptice hrane baš ovde.

Halaska - livada

Ovu livadu su stanovnici zvali Livadom Čuda. Nalazi se između Morahalma i Ašothalma na površini oko 1,5 hektari. Malo peščano ostrvo koje je obstalo u svojoj punoj lepoti još i u poslednjem 24. času. Krajem februara i početkom marta počinje pokazivati svoju cvetnu lepotu, skoro svake nedelje menja svoje lice. Veliki prirodni značaj mu daje velika populacija zaštićenih biljaka. Tokom godine se pojavljuje uskolišni šaš, presličica, sitna sirotica, močvarska mlečika, kačun, salep. Krajem juna se pojavljuju livadske gladiole, pešćani ljiljan, provaljen koren. U avgustu na mokrijim predelima cveta beli slez. Jedna od najduže cvetajuće biljke je, livadska žalfija.